Radomir Marković
19.11.2013
Nakon što je iz kabineta predsednika Republike Srbije stigla potvrda da je Radomir Marković, nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti, koji se nalazi na odsluženju kazne od 40 godina zatvora zbog ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva Vuka Draškovića, podneo molbu za pomilovanje, postavlja se pitanje kakva će biti odluka?
Reakcije uglavnom porodica žrtava su žestoke. Uporedo sa informacijom o molbi za pomilovanje, medijima je poslat demanti iz zatvora samog Markovića da su u toku pregovori sa njim o smanjenju kazne u zamenu za informacije o nerasvetljenim političkim ubistvima iz doba Miloševića.
Kad je o pomilovanju reč, Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava pledira na oprez:
“Ja apelujem na izuzetnu pažnju i mnogo oprezniji pistup prilikom pomilovanja jer poruke mogu biti negativne po srpsko društvo, poruke mogu urušiti i veru u pravosuđe i sve one koji su doveli do presude”.
Novinar Miloš Vasić o odluci koju treba da donese predsednik Republike kaže:
“Ne verujem da bi se iko usudio na pomilovanje, mada se sa ovima nikada ne zna. Mislim da bi pomilovanje Radeta Markovića bio izuzetno rizičan potez i velika kompromitacija sadašnje vlasti. Šteta bi bila velika, a kakve su šanse, to ćemo videti.”
Veljko Stambolić, sin ubijenog bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, u svom kratkom komentaru svedoči koliko takve vesti kao ova o mogućem pomilovanju najodgovornijeg čoveka u sistemu državne bezbednosti u vreme državnih ubistava, uznemirava porodice žrtava.
“Muka nam je svima od svega. Bez komentara smo. U ovoj zemlji je sve moguće, pa i takve stvari”, kaže on.
Advokat Rajko Danilović ukazuje na već nekoliko, po njemu, pogrešnih odluka o pomilovanju donetih u poslednje vreme.
“Institut oproštaja ili pomilovanja može biti je vrlo dobar i koristan. Međutim, moguća je i njegova zloupotreba. Novi predsednik je već pomilovao neke ljude na vrlo sumnjiv način. Prvo je pomilovan čuveni fudbaler Džajić i svi oko njega koji su bili umešani u taj posao (prodaja fudbalera). Zatim je pomilovan Vučko Manojlović koji je bio na smrt osuđen jer je ubio zamenika tužioca u Leskovcu i pokušao da ubije sudiju koji mu je sudio, a inače je odgovarao i za silovanje. Zatim je sporno smanjenje kazne kriminalcima, navodno u ime stvaranja slobodnih mesta za druge zatvorenike. Što se tiče Radeta Markovića, ne isključujem mogućnost da opet postoji neki pokušaj zloupotrebe tog instituta u njegovom slučaju”, navodi Danilović.
Eskadron smrti vladajuće familije
Dan pošto je objavljena potvrda da je Rade Marković podneo molbu za pomilovanje, pojavila se vest bez identifikacije izvora da se sa pomilovanjem nisu saglasili ni sud koji je doneo prvostepenu presudu ni ministar pravde Nikola Selaković.
Inače, uporedo sa vešću o molbi za pomilovanje, stigao je i demanti samog Radeta Markovića da su u toku pregovori o smanjenju kazne u zamenu za njegovo svedočenje o drugim državnim ubistvima, pre svega novinaraSlavka Ćuruvije, kao i o trgovini navodnim skrivenim dokumentima koji kompromituju mnoge ljude u Srbiji.
Slavko ĆuruvijaOn se u pismu poziva na svoje svedočenje u Hagu gde je, kaže, pokazao svoj patriotizam, ne pristajući na kompromise “koji su eventualno mogli Srbiju i njene građane da prikažu svetu kao genocidne”. Ovaj demanti, prepun pozivanja na patriotizam kako je shvatan u Miloševićevo vreme kada su ljudi mučki ubijani, stigao je nakon objavljivanja informacije da je bivši načelnik državne bezbednosti pripretio da može izneti činjenice koje će “Srbiju baciti na kolena”.
Markovićev advokat, Dušan Mašić koji tvrdi da je nejgov klijent osuđen na 40 godina zatvora umesto na po zakonu jedino mogućih 15, za RSE kaže da je verovatno njegov klijent sam pisao molbu za pomilovanje.
“Planiram da odem ovih dana do njega, nisam dugo bio, da sednem da porazgovaramo i sve zavisi od njegovih planova kako ćemo dalje. Postoji mogućnost zahteva o zaštiti zakonitosti, ali to ćemo da vidimo. Još nisam razgovarao sa njim i ne bih tvrdio da ćemo bilo šta podnositi.”
Na pitanje da li Marković može biti svedok u zamenu za manju kaznu, Mašić kaže da ne veruje da će njegov klijent na taj način kupovati slobodu.
Iz Miloševićevog vremena ostalo je nekoliko ubistava nerasvetljeno, a najpoznatije ubistvo iz vremena kada je Marković bio na čelu državne bezbednosti je ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Komisija koja je osnovana da pomogne u rasvetljavanju ubistava novinara, saslušala je Markovića i najavila nove razgovore sa njim. Na to kako su Miloševićevi policijski eskadroni smrti izvršavali naredbe o likvidacijama, podseća Miloš Vasić:
“Ivan Stambolić je uhapšen, pa likvidiran bez suda. A da ne govorim o drugim slučajevima gde se nisu ni trudili da nekog hapse, nego su ili namestili kamion (aluziju na ubistva članova SPO-a u namešteniom sudaru na Ibarskoj magistrali) ili pucali u glavu. Vuk Drašković je imao sreću da su ga promašili, Slavko Ćuruvija nije. Ali očigledno je da je Služba bila korišćena kao eskadron smrti vladajuće familije. Ja bih jako voleo da Rade Marković sve to lepo ispriča”, kaže Vasić.
